Mehanika Rade Raonić

kinematika , dinamika , statika
otpornost materijala

Tekstovi Post New Entry

Za sada nema komentara u dnevniku.

view:  full / summary

ADRESE INTERNET PREZENTACIJA O MEHANICI, EDUKACIJI ITD.

Posted by mehanika on July 2, 2012 at 4:40 PM Comments comments (1)

 

http://raonicr.weebly.com/

 http://www.scribd.com/raonicr

 http://rraonic.wordpress.com/

 http://sr.wikipedia.org/wiki/Механика;

 http://dic.academic.ru/

 http://en.wikipedia.org/wiki/Mechanics

 http://en.wikipedia.org/wiki/Statics

 http://en.wikipedia.org/wiki/Timeline_of_classical_mechanics

 http://en.wikipedia.org/wiki/History_of_classical_mechanics

 http://en.wikipedia.org/wiki/Newtonian_mechanics

 http://en.wikipedia.org/wiki/Solid_mechanics

 http://en.wikipedia.org/wiki/American_Society_of_Mechanical_Engineers

 http://www.dke-encyc.com/

 http://www.factmonster.com/dk/science/encyclopedia/

 http://elibrary.ru/

 http://www.scribd.com/

 http://pdfcatch.net/ebook/

 http://www.ipmnet.ru/

 http://www.pdftop.com/ebook/

 http://books.google.com/books/

 http://www.pdf-searcher.com/

 http://scitation.aip.org/ASMEJournals/AppliedMechanics/

 http://www.elsevier-masson.fr/?code=JA

 http://qjmam.oxfordjournals.org/

 http://www.springerlink.com/content/1573-8841/

 http://www.popmech.ru/article/796-odnopikselnaya-fotokamera/

 http://www.efluids.com/efluids/pages/journals.htm

 http://www.aiaa.org/content.cfm?pageid=167

 http://www.popularmechanics.com/

 http://www.ssm.org.rs/WebTAM/journal.html

 http://sites.nationalacademies.org/pga/biso/IUTAM/

 http://www.mathnet.ru/php/organisation.phtml?orgid=1404&option_lang=eng

 http://www.euromech.org/

 http://www.imm.uran.ru/

 http://www.ssm.org.rs/clanstvo.html

 http://imechanica.org/

 http://www.iutam.org/

 http://education.jlab.org/

 http://www.educational-software-directory.net/science/physics

 http://newton.physics.wwu.edu:8082/jstewart/

 http://www.animations.physics.unsw.edu.au/mechanics/

 http://www.engineering-software.com/index.htm

 http://www.engcen.com/mechanicalsoft.asp

 http://www.mpiwg-berlin.mpg.de/en/

 http://www.maths.nott.ac.uk/research/applied_mathematics/continuum_mechanics/

 http://www.nature.com/nature/journal/v438/n7064/pdf/438043a.pdf

 http://en.wikibooks.org/wiki/Theoretical_Mechanics/Vector_Algebra

 http://www.wiley-vch.de/publish/en/books

 http://en.wikibooks.org/wiki/Main_Page

 http://www.ebook3000.com/

 http://www.ebookee.com/

 http://www.e-booksdirectory.com/

 http://quod.lib.umich.edu/lib/colllist/

 http://www.springerlink.com/

 http://www.archive.org/details/texts

 http://www.pdfebook.net/

 http://www.physicsgre.com/

 http://www.britannica.com/

 http://emweb.unl.edu/negahban/em223/intro.htm

 https://oli.web.cmu.edu/openlearning/forstudents/freecourses/engineering-statics

 http://answers.yahoo.com/

 http://solidmechanics.org/

 http://www.aem.umn.edu/research/solids_index.shtml

 http://www.solid.lth.se/

 http://solmech06.ippt.gov.pl/

 http://en.wikibooks.org/wiki/Solid_Mechanics

 http://imechanica.org/

 http://www.solid.iei.liu.se/Education/index.html

 http://www.me.mtu.edu/brochure/solid.html

 http://www.soprotmat.ru/

 http://www.toehelp.ru/theory/sopromat/

 итд.

KRETANJE, PROSTOR I VREME

Posted by mehanika on October 13, 2011 at 4:20 PM Comments comments (0)

Сва тела у природи имају одређена геометријскаи физичка својства. Основно геометријско својство тела је да заузимају одређену област простора тј. да имају одговарајућу запремину. Заједничко физичко својство свих тела је материјалност. У теханици се претпоставља да је запремина тела у потпуности испуњена материјом. Материја и кретање су у међусобној зависности тј. кретање је начин постојања материје. Кретање као начин постојања материје јавља се у више облика и неодвојиво је од материје. У природи постоји велика разноврсност појава и процеса па је кретање врло сложено за проучавање. У механику се уводи појам тзв. механичког кретања као један од најпростијих облика кретања:

 Механичко кретање је променаположаја једног тела у односу на друго тело у простору утоку неког времена.

Свес е налази у сталном и непрекидном кретању и то је промена којој подлежу сва тела без изузетка. Нема ни једног тела у природи за које би се могло рећи да је у апсолутном миру. Кретања се могу констатовати и посматрати само у односу на друга тела. Због тога је извршена условна подела кретања на: апсорултна и релативна.

Апсолутно кретање је кретање посматраног тела у односу на тело за које се каже да је устању мировања.

Релативно кретање је кретање посматраног тела у односу на тело које се такође креће.

Простору механици је тродимензионалан Еуклидов простор. У односу на друге научне области, геометрија је достигла завидан ниво око 300. год. п. н. е. појавом Еуклидовог дела "Елементи". У  то време у математици доминира геометрија, па су и бројеви интерпретирани геометријски. Еуклид је саградио геометрију која одговара човековој интуицији створеној на ономе што откривају човекова чула. Он је покушао да излагање буде строго дедуктивно (облик посредног закључивања код којег се закључак изводи од општег ка посебном или појединачном;) и управо због те доследности његови "Елементи" су вековима сматрани најсавршенијим математичким делом. Кинематика се заснива на аксиомама и постулатима геометрије,па су од нарочитог значаја постулати Еуклидове геометрије:

- две тачке одређују део праве (дуж;),

- дуж је могуће продужити у бесконачност (на оба њена краја, чиме се добија права;),

- задати део праве (дуж;) одређује кружницу (један крај дужи је центар, а дужина дужи је полупречник;),

- сви прави углови су једнаки (конгруентни;) и

- ако права сече две праве тако да је збир углова са исте стране мањи од два права угла, онда се те две праве (ако се довољно продуже;) секу.

Елементарна геометрија, која се изучава у средњим школама многих земаља света, се у мало чему разликује од геометрије изложене у Еуклидовим "Елементима". Сва разматрања у тродимензионаланом Еуклидовом простору врше се наоснову метода Еуклидове геометрије. За појам простора везује се величина која се назива дужина. Основна јединица за дужину је метар и она се дефинише на следећиначин:

Метар је дужина пута који светлост пређе у вакууму за време једног 299 792458-ог дела секунде.

Време (лат. tempus; грч. χρόνος;)је један од основних појмова у религији, филозофији и науци. Време се често описује као линеарни континуум, неповратни след који се протеже према назад (у прошлост;) и према напред (у будућност;). Зависно од теоријског оквира, овај след се схвата као бесконачан или као коначан. У физици, време јеосновна физичка величина којом одређујемо положај неког тела упросторно-временском континууму. Појам физичког времена је везан за појаву кретањау универзуму. Енглески физичар Исак Њутн (1642-1727) уводи појам апсолутног времена као континуираног низа тренутака који се ређају један за другим,творећи непрекидни и универзални ток у којем се све збива. Он претпоставља даиза мерљивог, емпиријског времена, тече објективно и апсолутно време које је услов и коректив мерљивог, емпиријског и психолошког времена. То апсолутно (или метафизичко;) време, је право време, насупрот релативном времену које зависи од конвенција мерних система. Према Њутну, време је део темељне структуре свемира.У 20. веку њутновски појам апсолутног времена коригован је теоријом релативности,којом је Алберт Ајнштајн показао да је време зависно од простора и материје и да се не може независно од њих посматрати. Време се везује за кретање материјеи да нема кретања, не би имало смисла ни говорити о времену.

Времеу класичној механици се сматра универзалним. Оно тече (пролази;) на исти начин усвим координатним системима. То је скаларна величина (одређена је бројном вредношћу;). Време се непрекидно мења и у проблемима се узима као независна променљива величина. Све остале величине у кинематици се посматрају узависности од времена. При успостављању те зависности уводи се почетно време,тј. тренутак времена када се почиње са мерењем времена (ознака ). Све величине које одговарају почетномвремену имају ознаку 0. Основна јединица завремена је секунда и она се дефинише на следећи начин:

Секунда је трајање од 9.192.631.770 периода зрачења које одговара прелазуизмеђу два хиперфина нивоа основног стања атома цезијума 133.

Јединице свих кинематичких величина изводе се из две основне јединице међународног система мерних јединица (SI): метра и секунде. То су такозване изведене мерне јединице.


Rss_feed